Pismo ‘podrške’ obrazovanju

September 22, 2011 § 1 Comment

Ovim putem želim da se zahvalim ministarstvu prosvete, bolonjskom sistemu i valjda svim tim divnim i pažljivim ljudima koji nam omogućavaju da projedrimo kroz naše visoko obrazovanje što bezbolnije.

Još jedna školska godina se bliži kraju (za mene) i polako ulazim u finalne stadijume mog studiranja (još samo jedna i po godina).

Ove godine sam, između ostalog, uspela sledeće stvari:

  1. Iz jednog predmeta da naučim sve što treba i kako treba i sve što se od mene traži (iz knjige, jer za promenu knjiga postoji) i dobijem 10.
  2. Jednom predmetu da posvetim bukvalno 2h zajedno sa još nekoliko koleginica, da nakucamo 2 (i slovima: D-V-E) A4 strane teksta ‘seminarskog rada’, predamo i svi iz ispita dobijemo 10 (kao i cela moja generacija). Knjiga ne postoji. (niti sam nešto sigurna o čemu se uopšte radilo u samom predmetu)
  3. Da iz jednog predmeta posle više nedelja učenja iz skripti, jer knjiga ne postoji, dobijem 8, poništim i u sledećem roku izađem sa samo jednom prethodno pročitanim identičnim gradivom i dobijem 10.
  4. Da oko 2 meseca učim jedan predmet iz knjiga moje mame, jer takvih više nema danas da se kupi, izađem apsolutno uverena u svoje znanje na ispit i prvi put: padnem uz uvredu profesorice da spadam u grupu nesavestnih zdravstvenih radnika (ista ta prof. je u sledećem roku izgovorila mojoj koleginici da se ona oseća obaveznom da je obori da ova ne bi nekog ubila kasnije u svom radu – tim rečima), a drugi put i pored najbolje volje i namere (kod drugog profesora) dobijem 7.
  5. Da na jednom testu moja koleginica (koja je po proseku u top 5 studenata naše godine) i ja, koje smo učile iz knjige, dobijemo najgore ocene (poslednje na listi po bodovima. Treća koleginica koja je isto učila iz knjige je pala.), a svi ostali koji su imali prethodno ‘provaljene’ testove su prošli bolje od nas. (Imale smo ih i mi, ali nismo ni pogledale, jer ko veli: bolje ćemo proći ako sednemo i radimo.)
  6. Iz jednog predmeta nisam ništa učila. Apsolutno. Otvorila sam skriptu (jer knjiga ne postoji) da napišem puškice za svaki kolokvijum i iz svega ukupno na kraju dobila 8.

To je 6 od mojih 11 predmeta godišnje. Puta 5 godina.

Ne zna se šta se od nas traži, ne zna se koje gradivo dolazi u obzir, ne zna se način polaganja ispita, a često ni sam profesor ne zna koji student je koji smer, a kamoli koja godina. Jednom smo se čak žalili da smo na ispitu dobili pitanja koja nisu obrađivana na predavanjima, a profesor je odgovorio, hladnokrvno: ‘A, ali to sam predavao prošloj godini.’

I nije čudo što pola moje godine već planira i svesno radi ka tome da ode u insotranstvo da završi doktorske studije i ostane tamo. Nije čudo što barem dve koleginice koje znam polako popuštaju sa živcima i već ne mogu da ih prepoznam u odnosu na kakve su bile na početku studija (što se karaktera tiče). Nije čudo, jer na svakom našem koraku oni koji bi trebalo da nam pruže znanje i koji bi trebalo da nas osposobe za dalji rad i život nas sapliću, na najpoganije i najprljavije moguće načine.

Studirati kod nas je kao što je čuveni Teri Pračet rekao:

‘…might be compared, from the perspective of the players (ie everybody), to being involved in an obscure and complex version of poker in a pitch dark room, with blank cards, for infinite stakes, with a Dealer who won’t tell you the rules, and who smiles all the time.’

You have 0 friends

June 28, 2011 § 3 Comments

(naslov preuzet od istoimene South Park epizode)

17:14

B. ušla u stan. Naporan dan na faxu, spustila torbu, obukla nešto udobnije za po kući i sela za laptop. Upalila sve socijalne mreže na kojima je aktivna (facebook, twitter, tumblr, lični blog, spew itd).

« Read the rest of this entry »

Neighbours from hell

June 20, 2011 § 15 Comments

Al’ to je kad su ljudi stoka.

Kontam da nije svejedno ni kad ja pustim radio signal do daske, ni kad Zeka od skoro 7kg trupne sa stola na parket ili kad razvlačimo fotelju u dnevnoj sobi. Sigurno se čuje, kako ne bi. Ovima ispod nas, a vrlo verovatno i ovima iznad nas.

Ali mi to ne radimo jebeno stalno.

Jednostavno, što više živim u svom zoološkom vrtu od sobe, sve više sam ubeđena da su neke individue za nijansu dalje od toga da se pomažu zglavcima dok hodaju. « Read the rest of this entry »

Svetu su potrebne bake

June 13, 2011 § Leave a comment

God couldn’t be everywhere, so he created (grand)mothers. – Yiddish proverb

Postoje razne bake. Na selu, u gradu, visoke, niske, starije ili mladje, neke dobro kuvaju, neke ne, neke još uvek igraju folklor, neke sakupljaju markice, neke gledaju turske telenovele… Ali po mom skromnom mišljenju, sve bake, ma kakve bile i šta radile, su od esencijalne važnosti za rast, razvoj i sreću deteta. (o dekama i njihovoj važnosti drugom prilikom ;))

Ja, fala Bogu, imam još uvek dve bake. « Read the rest of this entry »

Oda iPhone-u

June 8, 2011 § 8 Comments

Sećam se kao da je juče bilo. 8 ujutru, leto.

‘Mima?’

‘Krmljmrljgundjkrklj.’

‘Kad bi baš birala, jel bi htela iPhone ili onu Nokiu?’

Odlep face sa jastuka. Slurp. ‘iPhone.’

‘Oki.’

I to je bilo to. 2-3h kasnije, kad sam zapravo ustala (bio je raspust!), on je bio tu. Tj, u kutiji. Lepoj, maloj crnoj kutiji sa nagriženom jabukom. « Read the rest of this entry »

Dr House je u pravu.

May 27, 2011 § 6 Comments

It’s a basic truth of the human condition that everybody lies. – House

Jeste, nije lepo. Ali, ko što reče dr Cool, svi to radimo. I ja to radim. (hihi, koja dirty konotacija na ove rečenice, khm) U krvi nam je.

« Read the rest of this entry »

Sve ima livestream

May 20, 2011 § Leave a comment

Zašto ne gledam TV. Zašto sam zabranila i ukućanima (kevi) da gleda TV.

Mislim da tome ima već 8 godina. Negde od početka srednje sam odustala od dobrovoljnog paljenja televizora, a svaki sledeci put kad se desilo da sam sedela pred bilo kojim programom na dotičnom, samo sam učvrstila svoju odluku.

Na tom čudu se ne može naći ništa pametno.

« Read the rest of this entry »