Neighbours from hell

June 20, 2011 § 15 Comments

Al’ to je kad su ljudi stoka.

Kontam da nije svejedno ni kad ja pustim radio signal do daske, ni kad Zeka od skoro 7kg trupne sa stola na parket ili kad razvlačimo fotelju u dnevnoj sobi. Sigurno se čuje, kako ne bi. Ovima ispod nas, a vrlo verovatno i ovima iznad nas.

Ali mi to ne radimo jebeno stalno.

Jednostavno, što više živim u svom zoološkom vrtu od sobe, sve više sam ubeđena da su neke individue za nijansu dalje od toga da se pomažu zglavcima dok hodaju.

Prošli stanari iznad nas se nisu čuli. Ni pijuk. Nismo znali da li su živi uopšte, samo smo očekivali jedan dan onaj smrad tela u raspadanju koji praktično obara zidove. Al’ džaba im to što se nisu čuli, kad su imali veš mašinu u kuhinji (iznad naše kuhinje, jel) čiji odvod vode su puštali u sudoperu. I redovno nam se slivala voda niz zidove. Jednom ih lepo bili okrečili, sveže crveno, već sutradan su bili beli tragovi sasušenih kapljica. Da ne spominjemo noć kad je Zeka počeo toliko da paniči i mjauče da je skakao naizmenično po mojoj i maminoj glavi, da bi na kraju mi ustale i videle da njegovi čančići za hranu i vodu (koji stoje u kuhinji na podu) praktično plivaju.

Prvo molili, pa zahtevali, pa preko predsednika skupštine zgrade… niš’.

I tako se oni odselili i odneli prokletu veš mašinu sa njima.

Došli drugi. Četvoročlana porodica, ne znam kog porekla, ali k’o pali s’ kruške.

Ja sam učena da nije red puštati muziku glasno pre 10 ujutru. Ni posle 10 uveče, a ne bi trebalo ni u periodu od 2 do 5 poslepodne, dremke, odmaranja i slično.

Ovde, kod dragih mi komšija, nema pravila. 23h počne, može da se završi za pola sata, oko 3, 4, 5… Nedeljom u podne, do uveče. Jednom sam čak i čula da je počela muzika u 5 ujutru. Ponekad je praćeno pravom žurkom sa sve vriskom, smejanjem, pretpostavljam vijanjem po stanju i ne-želim-da-znam kakvih sve aktivnosti, ali uglavnom su to samo mlađana studentkinja narkoman i njen malo mlađi zamalo-student brat. Kad njihovi roditelji-gorile odu na vikendicu.

Pa valjda smo bezbroj puta išle da im se žalimo. Malo mama, malo ja, malo istovremeno, svaki put nas dočekuje ili teleći pogled zamalo-studenta ili zenice k’o čiode njegove sestre. I žalili se, svima koji su hteli da nas slušaju. Komunalnu zvali više puta, nijednom nisu došli. Imaju dve ekipe, a baš sad je frka nemam pojma gde, i ne mogu. More mUrsh! Doći će trenutak pa ćemo mi to lepo rešiti na naš način, pa ko živ ko mrtav.

E, a komšije ispod nas su tek biseri. Takođe četvoročlana porodica, ali sa dvoje male dece. Koja redovno oko 9 ujutru i 6-7 posle podne trče po stanu. A kad kažem trče, mislim tutnjaju kao stampedo. Mali, debeli, nabijeni, pa kad zatabanaju, meni prozori zadrhte. 10-15 minuta trčanja i onda nastane psovanje i vika oca im, kojeg su verovatno iz groba digli ujutru. Onda oni plaču, pa ih on još više grdi, pa onda oni krenu da vrište, a meni dođe da im lepo odem u posetu i svima im zašijem usne. Malima možda i lancima vežem noge, da ne mogu više da trčkaraju na svojim lakim nogicama po stanu.

Njima se nismo nijednom žalili. Valjda će deca kad-tad porasti i prestati da se ponašaju kao pušteni s lanca. Ili će prerasti u nešto slično ovima koji žive iznad nas pa će mi onda stvarno biti zabavno.

Nadam se da su vaše komšije civilizovanije nego kao da su ih odgajile vučice. Da ne bude kao što znam devojku pored koje živi (sertifikovan) šizofreničar koji joj je jednom u prolazu namignuo i pitao: ‘Hej, kad ćemo da snimamo film?’

P. S. Ako već niste igrali igricu sa slike gore, probajte. Super je zabavica, a i pomalo stress relief kad ne možete da spavate od baseva u zoru 🙂

Advertisements

§ 15 Responses to Neighbours from hell

  • Cokoladica says:

    Zivaaa istina :))))) Odlican tekst draga 🙂
    Jooj kad bi ja pocela da pricam o mojima… Ne zna se koji su boljiii 😀 dal Surcinci il Novosadisti… ma… necu da se nerviram 🙂

  • Siobhán says:

    Eh, tu nema pomoći. Ili stekneš “rezistentnost” na njih, ili “pobiješ govna i gotova stvar”. U policiju, bila ona komunalna ili regularna ne vredi da se uzdaš, pa taman da prijavljuješ ne glasnu muziku, već nasilje u porodici. Čak i to umeju često da iscooliraju. #Srbija
    A svaki komšiluk je isti. Recimo, stanari ispod mene se živi ne čuju, ali svaki jebeni dan kuvaju nešto na terasi. A to su obično pihtije. Smrad neopevani koji se uvlači u svaku sobu našeg stana. Žasu. 😦 A ovi iznad su skloni svađama i glasnoj muzici…
    Zato je zakon imati svoju kuću. Sa dvorištem. Ne biti prinuđen da živiš u nekoj neslanoj šali od “komune” kao što su stambene zgrade.

    • mililica says:

      Kuvaju na terasi? Tipa, da ne smrdi nama u stanu, nego vama? Strasno.
      Vise puta su mi rekli da je jedna od pozitivnih stvari ziveti u kuci jer nemas komsije iznad i ispod, ali ja vooolliiiim stan. Samo ne volim neandertalce koji dolaze u paketu sa njim. Kad bih imala dovoljno para, kupila bih i njihove stanove, pa da se ne brinem. Jedan meni, jedan mami, jedan Zeki 😀

  • Siobhán says:

    Za Zeku obvezno! 🙂 Ej, nakon što sam videla ovaj vide, moj život se promenio iz korena. 😀

    • mililica says:

      O.O
      Catwalk ideja je u stvari jako kul. Zeka bi to JAKO voleo. Jos vise ako moze odatle da skoci na krevet, preferably dok mi spavamo u istom, pa na glavu 😀 Samo nisam bas sigurna da li bih mogla ostatak kuce/stana da ostavim mackama… Jesam rob, ali nisam spremna jos toliko da se odreknem svoje slobode. 🙂

  • sopran87 says:

    Ah… Meni veoma bitna tema, u koju se nerado upustam jer obicno preteram. Ali!
    Tvoje komsije su odlicne. A kada to kazem to i mislim. To bi se kod mene resilo na malo drugaciji nacin, neko bi uzeo stvar u svoje ruke pa se ne bi culo ni disanje sa tog sprata, ali to je samo moj komsiluk. Veruj mi da ce im to jednom doci glave, mogu da se kladim. Jednostavno ce neko da im se osveti.
    A moje komsije! Kakvo je to predivno zdanje, mi smo kao jedna velika porodica [NE]. Na devetom imam osudjenika zbog ubistva i pljacke, iznuda, dilovaje, itd. On moze da radi sta hoce i kada hoce, niko mu nikada nista nije rekao, i to potpuno razumem. Imam pedofila koji masturbira ispred zgrade ponekad, a prica i sa zivotinjama. Njega niko ne primecuje, ali je izrazito fin. Imam onog komsiju sto me je pozvao na sud kada sam imao 5 godina, o njemu sam cak i pisao. Imam bracni par sizofrenicarka-alkoholicar koji se gadjaju ostrim predmetima i polivaju vrucom vodom. I jebote, koliko taj covek hrce. E da, oni zove iznad mene. Kada sizofrenicarka zaliva cvece obicno place ili se histericno smeje. Jako zajebano budjenje. On dolazi pijan oko ponoci i peva do dvojke neke samo njemu poznate hitove na sav glas. Pa se ona probudi pa ga polije vrelom vodom. Etc. I to je samo jedan deo, ima jos ludaka, dilera, narkomana, silovatelja.
    Tako da, tvoj komsiluk je odlican, ja bih se menjao sa tobom ovog momenta. Ako bih mogao da se naviknem na tu dosadu od okoline 🙂

    • mililica says:

      Jedino mogu da razumem ovog coveka sto prica sa zivotinjama. Samo taj deo o pricanju sa zivotinjama, ne o ovaj… samozadovoljavanju.
      Kontam da je moj komsiluk vise manje razuman. Ipak je to ‘elitni’ deo grada. Ali opet ne mogu da spavam od njih, ma koji razlozi bili u pitanju. Jedino da imam tvoje komsije bih se jos bojala i za svoj zivot, ne samo za podocnjake sutradan.
      A okolina nije dosadna 😛 Samo je mirna i dobrocudna, za razliku od tvoje. Sa par macaka koje bazaju okolo. 😀

      • sopran87 says:

        Ne, on ne prica, on se svadja sa zivotinjama 🙂 A ne bojis se za zivot, veoma brzo se naviknes. Javljas im se na ulici, oni se javljaju tebi, najnormalnije. Evo bas se skoro ispricah sa jednim komsom koji je pijan 24\7, bilo je krajnje zanimljivo. Porucio mi je nesto i pitao da li sam ga razumeo, na sta sam ja naravno potvrdno odgovorio. Otisao je nasmejan od uva do uva! A dve dromfe koje zive zajedno upravo slusaju novi cecin hit odvrnut do daske, bez ikakvih problema. Ziveo moj komsiluk!

  • Iva says:

    Moji su, u odnosu na tvoje, mala deca. Bilo je samo ovog slivanja vode niz zidove, zbog čega su automatski zaključili da smo mama i ja krive (moramo da budemo krive kad nemamo više muškarca da nas štiti), na kraju ispade

    Što se mene tiče, Zeka treba da pobije pod i da ‘be sve po spisku tom društvu ispod vas. Onako…kiklopski. Pa da vidi taj otac kako se vaspitaju deca, jer ona nisu kriva.

    • mililica says:

      Verujem da bi slican zakljucak doneli i o nama dvema, samo mi imamo jos i dedu, maminog tatu, koji je potpredsednik skupstine zgrade ili kako vec, pa on moze da intervenise. Samo ni te intervencije ne deluju -.-

      A svidja mi se ideja sa Zekom 🙂 Taman ga jos malo podgojimo i bude kao letece slonce kad im padne u stan 😀

  • […] inspirisano tekstom Neighbours From Hell koji je pisala Mililica. […]

  • Autark says:

    Uvijek mi je bio draži stan kao mjesto gdje se boravi, ne znam zašto, možda je to zbog previše američkih sranja na TV-u i oko mene, pa sam više zavolio to mjesto. Ne volim takve komšije, ali još više i one što se preseravaju i zasmeta im i najmanji šum.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

What’s this?

You are currently reading Neighbours from hell at Plavooki Realizam.

meta

%d bloggers like this: